U tumačenju sadržaja slika Georga Redžeka mora se poći od elemenata kojima se one izražavaju. Evidentno je preferisanje poteza,linearnih i amorfnih mrlja.Preliminarna faza se možda odvija po metodici apstrakcije koja će celini obezbediti fond bojene transparentnosti i ostalo iz domena optimalne kompozicije. Potom nastaju asocijacije, korekcije, privođenja svakidašnjem. Naneseni potezi su najčešće negoveštaji figura pa inventivnost nastavlja u tom smeru, dok se sudar bojenih pasaža lako artikuliše u svetlosni efekat.

Supstitucija na kojoj je zasnovan proces uboličenja dela odvija se kroz dijalog starog i novog. Prethodno i dalje živi iako potire svoje značenje. U novom se prepoznaje predložak ali daleko od toga da ga treba tumačiti po meri starog. Možda se neki sadržaji i ponavljaju u određenim intervalima, moguće da anegdota nije uvek do karja razgovetna, međutim tu su bojeni ritmovi koji sve povezuju i doprinose ukupnoj atmosferi. Prateći taj trag posmatrač je u prilici da ponuđeno dogradi i preinači u svoju priču. Ako ga samo opčine bojene senzacije opet neće biti uskraćen, ostaju mu kontrasti i ekspresija. Već u prilazu ovom slikarstvu nameće se odrednica kao figurativno mada sadrži odbleske i drukčije opcije. Tom unutar sebe heterogenom entitetu po pitanju utiska koji ostavlja ne može se zameriti nedoslednost koncepta. Iz eksperimentisanja bojom, preciznije rečeno potezom, proizašao je svojevrsni svet fantastike i reminiscencije. Baš zato što je u nagoveštajima, utoliko manje opterećuje literarnim a ističe svoju simboliku.

Zoran Kačarević

(Umetnička galerija "Strara kapetanija", Zemun. 15 - 27. mart 1994)