Svojevrstan enformel, prisutan na ovim platnima, možda i ne bi imao snagu kakva je predstavljena da sve to nije izvedeno u prilično snažnom plavom. Dvojak ili pre simbolizam suprotnih smerova plave boje koji se, u svojoj suštini, odnosi na spoznaju nedostižnosti ili teške dostižnosti najvišeg ili najdubljeg bio je očigledan i osnovni izazov autora. Izabrani postupak nije iznenađujući s obzirom na prethodni angažman autora i slobodu koju dozvoljava. Kako u traganju tako i u predstavljanju nađenog.

Razmišljajući o večitoj težnji čovekovoj ne samo kako da sazna "to" nepoznato već imajući i nameru da umetničkim postupkom to i dostigne,makar dotakne, autor ovim delima ne komunicira ekskluzivno sa publikom. Bar ne na opštem planu i sigurno ne u domenu očekivane dekorativnosti. Razumevanje predstavljenog treba tražiti u osnovnim elementima simbolističkog postojanja. Naročito boje.

Monohromski kolorit je, ponekad, vrlo težak postupak. Jedino što autoru ostaje, kao sredstvo, jeste valer. Beskrajan i neverovatno razuđen prostor, ali samo u jednom pravcu: kvalitet prepoznavanja i uvažavanja različitosti tonova jednog istog. Georg Redžek pokazuje ne samo svest o tome već i prilično tih sposobnosti.Upravo takve činjenice vode nas određenim razmišljanjima o umetničkom postupku i , nadasve, postojanju.

Možemo, i to ne baš ili tek ponekad, da se vrlo slobodno zapitamo da li je nužno da posmatramo jedno likovno delo isključivo ili ekskluzivno samo kroz prizmu eksperimenta ili nasleđa. Svakako da nasleđe, zajedno sa iskustvom, donosi relativnu sigurnost porcene i vrednovanja. Ipak, kakva god bila potreba čoveka da klasifikuje, da nečemu odredi pripadajuće mesto ne bi li na osnovu toga bolje ili lakše razumeo, kreativan postupak se otima uporno i istrajno.

Luka Salapura

(Likovni salon Kulturnog centra Novog Sada. Novembar 2003)