Slikartvo Georga Redžeka, ekspresivno i eruptivno, jedno je od onih aktuelnih slikarstava koja se pozivaju na aktuelne prilike i zbivanja u svetu. Ovo slikarstvo nastaje iz impulsa vremena u kome živimo, iz psihotičkih raspoloženja i depresija uzrokovanih dubokim kriznim trenutkom našeg postojanja. Međutim, ovo slikarstvo nikako nije jednostavni pravolinijski nastavak takvih tendencija. Ono je inicirano osećanjem krize ali je, istovremeno, tu krizu permanentno prevladavalo sopstvenim tvoračkim ovaploćenjem, svojim sadržajima i pikturalnom energijom. Jednom rečju - Georg Redžek je snažni doživljaj našeg sveta, načinom autentičnog slikarstva, pretočio u ekspresivan i sugestivan, uzbudljih iskaz.
Redžekova slika je kompleksna slikarska tvorevina.Slojevitost ukupnog iskaza je moguće analizirati razmatranjima sadržinskih, plastičkih i emocionalnih svojstava i karakterističnosti.
Prisustvo figure u ovim slikama jasno određuje sadržaj i anegdotičnost svake predstave. No, ovde se nikako ne radi o deskripcijskim interpretacijama ili o nekakvom "prepričavanju" određenih situacija već o jednom koncentrisanom skupu naslikanih figura koji svojom prizornošću, svojom čudesnom bošovskom ikonografijom, sabira brojne metaforičke potencijale primerene predstavama nadrealističke provincijencije. Poreklo takvog postupka svojevrsnog "gomilanja" prizora svakako je u onoj atmosferi "umetnosti osamdesetih" i neoekspresionizma u kojoj je Redžek začeo svoju stvaralačku avanturu. Tada je odista bilo važno "natrpati" sliku mnoštvom sadržinskih i pikturalnih podataka i tome do maksimuma stvoriti vibrantnu i sugestivnu tenziju kako bi se napadnom sugestivnoću delovalo na svest posmatrača slike. U aktuelnom trenutku, poznavaocima dosadašnjeg Redžekovog opusa, postaje vidljivim jedan proces svojevrsnog pročišćavanja motiva slike i postupno stišavanje ekspresivne tenzije. Taj postupak, istovremeno, rezultira autentičnim pikturalnim posledicama pa Redžekova slika postaje "jasnija", prozračnija, smirenija, čak i kontemplativnija.
U pikturalnom smislu Georg Redžek ostaje na jasno iskazanom i definisanom stavu o zasnovanosti celokupnog svog pikturalnog izraza na forsiranju primarnog značenja likovnih elemenata. On insistira na maksimalnoj afirmaciji svake zasebne boje u slici a kolorit je zbir svih njenih fizičkih, psiholoških i simboličkih značenja. Zbog toga jedna od najdragocenijih vrednosti ovog slikarstva ta autentična p i k t u r a l n a atmosfera u kojoj se ovde sve začinje, u kojoj sve egzistira i iz koje se emituje ukupna energija umetnikovog iskaza.
Redžekova slika je nabijena emocijama. Ona je ispovedna i sasvim intimna tvorevina. Slikar je imao snage da dopre do najintimnijih predela sopstvene ličnosti. U plastičkom smislu to je rezultiralo razotkrivenom iskrenošću infantilnog crtačkog postupka te spontanitetom kolorita. To je ovim slikama dalo izrazitu vitalističku notu, baš kao što je izraziti erotizam prizora u ovim slikama objavio umetnikovo verovanje u snagu i smisao života, u egzistencijalnu neophodnost. Tako se slikom Goerg Redžek konfrontirao svim tim manifestacijama epohalne krize u kojoj živimo i – ponudio nam nadu.
A nije li to, u ovim vremenima, istinski dar stvaralačkog duha?
Sava Stepanov
(Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta, Beograd. 4 - 18. april 1995)
